TL PreporuciBanner 670x90 Animated 15.02

Bilježnica Robija K.: Gospoda Robijevi

  • Objavljeno u Kolumne
Bilježnica Robija K.: Gospoda Robijevi

(Mama sidi u salonu. Isprid nje na stolu je prazna ćikara od kave. Mama ima velike crvene kolombare oko očiju. Nosi lila kućnu veštu priko žute spavaćice. Mama je naslonila čelo na dlan od desne ruke i tuli i cvili. Ja i moja sestra Damjana sidimo na tapetiću ispod stola. Damjanica se igra sa Barbikom. Ja slažem franje po šarama od tapetića.)

MAMA: Ne mogu virovat, majkemi, da se ovo događa! Ovo nije stvarnost, nego noćna mora! Ovo je horor nad hororima! Po stare dane ću završit na prosjački štap. Skupljaću plastične boce po kontejnerima. Žicaću po ulici za koricu kruva. Dica će mi završit u domu. Neću moć otić ni kod frizera opiturat kosu, pa će svi vidit koliko san posidila…

JA: Ne pretjeruj, mama.

DAMJANICA: Ne pretjeruj, mama.

MAMA: Kako neću, čoviče, sve se priko noći priokrenilo. Cilo poslovno carstvo je otišlo uprdec u roku keks. Sve šta smo godinama stvarali, šta smo golin rukama nakrali, sada ne postoji. Šta san ja bogu zgrišila da me toka ovakva nesrića?! Šta san to zgrišila, gospe moja blažena, da mi cili život u jedan sekund ode u pizdu materinu?!

JA: Ne plači, mama.

DAMJANICA: Ne plači, mama.

MAMA: Kako neću, jebate irud! Dođe mi da uzmen konop i obisin se za luster. Ostaćemo i bez vozača! I bez domara! I bez sobarice! I bez kuvarice! I bez sluškinjice! Dica će mi rast bez guvernante! Jel vi znate koja je to strava? Dica bez guvernante su ka kruv bez marmelade!

JA: Ne plači, mama.

DAMJANICA: Ne plači, mama.

(U salon ulazi Kragićka. Kragićka ima maju na plave pruge i gaće od tute. Prilazi mami i grli je. Mama još jače tuli i cvili.)

KRAGIĆKA: Sve san čula na vjestima, mila, koja tragedija…

MAMA: Kataklizma…

KRAGIĆKA: Užas nad užasima…

MAMA: Smak svita…

KRAGIĆKA: Ne smiš sad klonit duhom, mila…

MAMA: Lako je govorit, jebeš duh kad kloneš kapitalom…

KRAGIĆKA: Sve su to krivi ruski bankari. Stoposto san sigurna da su sve isplanirali. Govna sovjecka! Navalili su na vas ka boljševici na Romanove!

MAMA (nabrušeno): Ma krivo je ludilo od onog mog kretenčuge! A lipo san mu govorila: Zaustavi se više, pička mu materina! Dosta je s tin kreditima! Već imamo po Hrvacke, koji će nan klinac i po regije?! Zašto zoveš vraga? Zašto se kockaš sa sudbinon? Nisu ti svjecke berze briškula i trešeta, blento! Imamo sad sve šta nan triba! Ne triba nan povr kruva Merkator! Al nemoš ti kretenčugu urazumit, čoviče, ka da govoriš matunu! I vidi dokle je to dovelo…

KRAGIĆKA (vrteći glavom): Tragedija…

MAMA: Kataklizma…

(Mama iz kogome uliva Kragićki kavu. Takođe i sebi nadosipa u ćikaru.)

KRAGIĆKA: Užas nad užasima…

MAMA: Smak svita….

KRAGIĆKA: A da ne govorin da će iljade ljudi ostat bez posla…

MAMA (nabrušeno): Šta me kuri bolac za iljade ljudi?! Ka da meni nije dosta moje brige?!

KRAGIĆKA: Dobro, mila, samo sam spomenila…

MAMA: Da smo tili živit ka iljade ljudi, šta bi se mučili sve ovo sticat? I ko je tim iljadama ljudi osigura radna mista i minimalne plaće?

KRAGIĆKA: Pravo govoriš, mila, svaka ti je na mistu…

MAMA (kroz suze, brišući maramicom nos): Kad se samo sitin koliko smo truda uložili da sve ovo postignemo. Koliko je političara tribalo potplatit, koliko zakona prikršit, koliko svita privarit, koliko javnog dobra uzurpirat, koliko konkurencije uništit, koliko radnika obespravit… To je bilo teško crnčenje, draga moja! To je bija danonoćni rad! Al nemoš ti u ovoj zemlji ništa korisno napravit. U Hrvackoj svi jedva čekaju da te zgaze i zavaljaju po blatu!

JA: Zar mi ne živimo izvan Hrvacke, mama?

MAMA: Ne živimo izvan, nego iznad Hrvacke! Sto puti san ti to rekla. Mi smo gori, a hrvacki narod je doli. Al šta ja to tebi iman objašnjavat. Igraj se tu sa franjama i ne seri!

KRAGIĆKA (gledajući sućutno prema djeci): A di in je tata?

MAMA: Neam pojma, nema ga danima.

KRAGIĆKA: Biće se jadnik nateže sa ruskim bankarima?

MAMA (histerično): Nateže se on sa onom svojom profuknjačom! Sa onom flundrom i kurvetinom! Ka šta se kraj mene žive natežu već godinama… Jel moš ti uopće zamislit koja san ja nesritnica? Razbijan ovde glavu od očaja, umiren od straja dašmo završit na prosjačkon štapu, a kretenčuga ide okolo i jebe se!

(U salon ulazi Bezmalinovićka. U desnoj ruci nosi pijat sa orahnjačom. Bezmalinovićka ima maju na karirane rombove i gaće od tute. Livom rukom grli mamu i lupka je po leđima. Mama još jače tuli i cvili.)

BEZMALINOVIĆKA: Donila san malo orahnjače da se pokripiš, mila. Sve san vidila na vjestima, koja tragedija…

MAMA: Kataklizma…

KRAGIĆKA: Užas nad užasima…

MAMA: Čisti pakal…

BEZMALINOVIĆKA: A kakvi će tek pakal nastat kad iljade ljudi ostanu bez posla…

MAMA (nabrušeno): Šta me kuri bolac za iljade ljudi?! Samo mi još fali da se sad, kad moran mislit na sebe i svoju dicu, brinen o iljadama ljudi! Pa nisan ja tvornica osjećaja!

BEZMALINOVIĆKA: Dobro, mila, samo san to bezveze spomenila. Više san tila bacit akcent na pakal, nego na ljude.

MAMA: Pakal je za mene ono šta je za druge normalni život. Za iljade ljudi ovo će bit mali pomak nadoli, a za mene skok u ambis.

BEZMALINOVIĆKA (gladeći je po ruci): Aj smiri se, mila, znan da ti je teška koma. Sve su to krivi ruski bankari. Govna sovjecka. Nakopizdili su se na vas ka crvena konjica.

KRAGIĆKA (migajući prema Bezmalinovićki): A usrid cile frke, umisto da se nateže sa vjerovnicima, izgleda da se oni njen kretenoid nateže sa… znaš već…

BEZMALINOVIĆKA (klimajući glavom): A je, to mi je poznato.

(Mama i Kragićka sa čudilom gledaju u Bezmalinovićku. Bezmalinovićka sa nožem reže orahnjaču i stavlja fete na pijatiće od ćikara za kavu. Onda stavlja pijatiće pred mamu i Kragićku. One i dalje pilje u nju sa zbunjozom.)

KRAGIĆKA: Otkud ti je poznato?

BEZMALINOVIĆKA: Vidila san ga prije uru ipo vrimena.

MAMA: Di si ga vidila?

BEZMALINOVIĆKA: Kako ulazi kod one svoje…

MAMA (urlajući): Kod one kurvetine?! Kod one drolje?! Kod one štrace i kamenjarke?! Znala san! Tačno san znala, majkemi isukrstove!

KRAGIĆKA (vrteći glavom): Nemoš virovat koja škovaca od čovika…

BEZMALINOVIĆKA (punim ustima): Probajte orahnjaču, odlična je!

MAMA (ustaje od stola, nervozno hoda po salonu, maše sa rukama): Ja ovde ronin suze i ubijan se od brige! Umiren od straja oćel nan dica završit u sirotištu! A majmun se nateže sa onon profuknjačom! Sa onon flundrom! Usrid nesriće i tragedije kroz koju prolazi cila familija njemu su na pameti blud i nemoral! Gospe moja, šta san ti zgrišila?! Zašto me juče nije udrila kap, zašto me strila nebeska nije spržila, da ne moran doživit ovi jad i sramotu!

KRAGIĆKA: Smiri se, mila, srce će ti puknit…

BEZMALINOVIĆKA: Šta te briga šta kretenoid šara okolo? Ja bi se na tvon mistu svako malo prcnila sa nekin mlađim kadrom iz menadžmenta kompanije da poravnan račune i mirna bosna.

KRAGIĆKA: A baš. Ionako već godinama znaš za tu kravu…

MAMA (naginjući se priko stola): Jebalo bi se meni s kin se on jebe, da prostiš, da je sve ostalo isto. Da iman vozača, da iman sobaricu, da iman kuvaricu, da si mogu kupit šta mi se napne, da mogu putovat po svitu kad me volja, da mi dica imaju guvernantu. Al šta kad toga više nema, a on se i dalje kreše sa štracon? Šta onda meni ostaje osin čiste nesriće? Osin čiste boli?

JA: Mama, neko ulazi.

DAMJANICA: Mama, neko ulazi.

(U salon ulazi tata. Lice mu je bilo ka kreda. Mama, Kragićka i Bezmalinovićka gledaju ga ukočeno. Tata dolazi do stola i umorno sjeda na katrigu. Otkopčava gornji botun od košulje. Duga tišina. Tata dvaput uzdahne. Sporim pokretom uzima fetu orahnjače. Žvače.)

MAMA (malkice zlobno): Onda? Kako je prošlo natezanje sa ruskim bankarima?

TATA: Ko šiša ruske bankare…

MAMA: Nego šta si činija?

TATA: A ništa… Pokušava san spasit šta se spasit može.

MAMA: I?

(Tata iznova uzdahne. Zagrize još jedan komad orahnjače. Žvače.)

BEZMALINOVIĆKA: Jel totalna katastrofa il samo djelomična?

TATA: Izgleda ipak samo djelomična.

MAMA: Šta to znači?

TATA: Kompanija ide na bubanj, ali je privatna imovina spašena.

KRAGIĆKA: Asti miša, pa to zvuči ka dobra vjest!

BEZMALINOVIĆKA: Zvuči prva liga. Znači, moćete zadržat poslugu, vozni park, vrtlare, konjušare i te stvari?

TATA: Naravski. Ne može mi žena živit bez vozača, sobarice i kuvarice, a dica bez guvernante. To bi ipak bilo malo previše.

MAMA (sumnjičavo): A ko će dat novce za to?

TATA (najprije puni usta orahnjačom, žvače, bojažljivo gleda prema mami): Pa sad, ovaj, ona je obećala da će…

MAMA (urlajući): Tvoja kurva?! Tvoja droljetina?! (skače sa katrige, vata se sa obe ruke za glavu) Muko irudova, kolap će me udrit! Ne mogu ni zamislit da si od te krave nemoralne, od te droljetine i kamenjarke, iša tražit novce! Da si se spustija toliko nisko!

TATA (šireći ruke): Pa šta ima veze, mačak, najvažnije je da se zaštiti imovina…

MAMA: Umukni, škovaco! Bludniče jedan umobolni! Rugaće mi se cili svit!

TATA: Skuliraj se, mačak, daj budi pametna, jebaga led, pa moramo sačuvat naš način života…

MAMA (prkosno dižući bradu): Ne dolazi u obzir! Ne mogu ni mrtva prihvatit da nas spašava tvoja kurva!

JA: Ko je tatina kurva?

DAMJANICA: Ko je tatina kurva?

MAMA (gledajući prema dici): Vlada Republike Hrvacke!

(U salon ulazi moj dida sa Šolte. Stisnutim šakama briše krmelje sa očiju. Nema greške da je do maloprije spava. Onda sa dignutim ombrvama gleda u ostale, jednog po jednog. Ostali se meškolje i gledaju u pod. Srame se.)

DIDA: Bogte jeba, jel to moguće da opet glumite one ludaše?! Jel to moguće, ljudi?! Pa jeste li vi, svitu, skroz propuvali?! Oćul zvat hitnu da vas zdekuju u ludaru?

MAMA (cerekajući se): Dobro, čako, to je malo za zezanciju…

KRAGIĆKA: Šala i razonoda…

BEZMALINOVIĆKA: Više ka neka dramska sekcija…

DIDA: Koja šala i razonoda, bogte jeba? Svaki dan se skupite na kavi, u gaćama od tute i probužanim majama, i glumite multimiljonere. Jel to vama, svitu, nije imbecilno? Jel cili ovi portun skrenija na kvasinu? Jel van nije bolesno da se odrasli ljudi ponašaju gore od dice? Da od ove kuće pravite cirkus?

TATA (šireći ruke): Ako u životu nemamo prebivene kinte, možemo bar na ovi način zaglumit da ih imamo…

KRAGIĆKA: Kroz šalu i zezanciju…

BEZMALINOVIĆKA: Kroz dramsku sekciju…

DIDA (nabrušeno): Zašto bi normalni ljudi glumili kapitalističke svinje?!

MAMA: Možda zato jerbo in je dopizdilo da budu normalni ljudi…

BEZMALINOVIĆKA: Koji ne mogu s plaćom izdurat do kraja miseca…

KRAGIĆKA: Koji si ne mogu platit likara…

MAMA: Koji jedu meso svake druge nedilje…

TATA: Koji ne mogu popravit karburator od stare škode…

DIDA: E pa onda se lipo svi skupa primistite u ludaru! Tamo ćete imat sve šta tribate! (nervozno hoda po salonu) Ustvari, ne tribate se niti primištat, dosta je da na ulaznin vratima napišete „Ludara“ i to je to. Bićete svoji na svome!

MAMA: Čako, aj molinte skuliraj se malo…

KRAGIĆKA: Rileks, tejk it iiiziiii…

DIDA: Samo mi je užas šta ćete sa svojin ludilom sjebat i ovu jadnu dicu! Oni su previše mali da ulete u vaše mrakove. Ako in roditelji iz čista mira po kući glume odvratne kapitalističke zviri, onda ih triba hitno makniti od njih, da se i oni ne razbole. (gledajući prema tapetiću, energično) Robi, Damjana, aj odma spakujte stvari, pa ćete sa didom poć na trajekt!

JA: Jupiiii, idemo na Šoltu!

DAMJANA: Jupiiii, idemo na Šoltu!

DIDA: Ko je spomenija Šoltu?

JA: Pa reka si da idemo na trajekt.

DIDA: Ne voze trajekti samo na Šoltu. Nego i na druge otoke.

JA: Koje druge otoke?

DIDA (lukavo gledajući publiku): Kajmanske!

(zastor)

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 17.04.2017.

 

Marketing

 

  cinestarskola liderstvafotbhmbhmagazin