TL PreporuciBanner 670x90 Animated 15.02

Uživaoci pomoći

  • Objavljeno u Kolumne
Istaknuto FOTO: RSE FOTO: RSE

Čija je zemlja Srbija? Pitanje nije retoričko. Da li je Srbija zemlja onoga ko dograbi vlast i radi šta mu se prohte? Da li je to zemlja svih svojih građana, gde građani čine suvereni narod? Ili je Srbija država svih Srba, gde „Srbi“ čine etnički (i krajnje proizvoljno) shvaćeni narod?

DEJAN ILIĆ

PEŠČANIK.NET

 

Kada Aleksandar Vučić kao predsednik republike, mimo svakog ustavnog ovlašćenja, obeća za škole i vrtiće „pet i po miliona evra za Republiku Srpsku i opštine u Federaciji Bosne i Hercegovine gde žive Srbi“, a onda doda i da „ne bi imao ništa protiv“ (kao da je to bitno i kao da je sve stvar isključivo njegove volje) da Bosna i Hercegovina gradi vrtiće i škole sa svojim imenom u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu – on Srbiju očigledno shvata i kao svoju privatnu firmu i kao državu svih „Srba“, što nužno vodi ka zaključku da Srbija nije podjednako zemlja svih svojih građana, te da se sintagma suvereni narod pre svega odnosi na etnički shvaćenu naciju. Pošto se takva suverenost ne može institucionalizovati, jer se pripadnici etničkog naroda nalaze i izvan granica države, onda se suverenitet mora oteloviti u vođi koji je za sebe prisvojio pravo da donosi odluke i dela u ime „svog“ naroda.

Umesto da objasni po kom osnovu se tih pet i po miliona evra preliva izvan granica Srbije, kao da se sama po sebi razume ta etnička linija raspodele, Vučić će odgovoriti na pitanje – otkud tih pet i po miliona „viška“: „Zahvaljujući tome što su Vlada Srbije, zaključno sa avgustom, odnosno građani, ostvarili za tačno milijardu evra bolji rezultat u budžetu od planiranog, imamo mogućnost da pomognemo koliko možemo“. Vučić u stvari kaže: od poreza građana Srbije, pa tako i građana Novog Pazara, Sjenice i Tutina, u budžet se slilo milijardu evra više (što je paktično priznanje da su „planeri“ budžeta promašili za čitavu milijardu, a to je ozbiljan promašaj), pa ćemo deo da prebacimo za škole i vrtiće u susednoj državi. Ali, zašto se onda ne grade ili barem ne obnove škole i obdaništa u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, ako već ima novca za to? Vučić odgovara: neka škole u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu gradi – Bosna i Hercegovina, jer u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu ne žive „Srbi“. Građani Novog Pazara, Sjenice i Tutina kao građani Srbije obavezni su da plaćaju porez, ali kao građani Srbije drugog reda ne učestvuju u raspodeli (istina sumnjivih) budžetskih viškova.

Kao što Srbiju vidi pre svega kao državu „Srba“, Vučić Bosnu i Hercegovinu vidi pre svega kao državu „Bošnjaka“. Jer zašto bi inače Bosna i Hercegovina, država tri „naroda“, gradila u Srbiji škole samo u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu? Pošto je nacionalni identitet Bosne i Hercegovine implicitno izjednačio sa „bošnjačkim“ identitetom, Vučić je posredno priznao i da Republiku Srpsku ne vidi u sastavu takve Bosne i Hercegovine. Tako se „mala“ priča o prekograničnom podizanju škola i obdaništa pretvara u pogubnu priču o etnički čistim državama, potencijalnoj izmeni granica i preseljenju stanovništva. Drugim rečima, ništa novo u novoradikalskom umu.

Naravno, moglo bi se reći – šta je loše u tome da se od viška novca podižu škole i u Srbiji i izvan Srbije? I po analogiji – šta je loše u tome da Bosna i Hercegovina podiže škole i unutar i izvan svojih granica? Sve je to za neko dobro, zar ne? Uporedimo zato sa Vučićevom izjavom izjavu ministra finansija Dušana Vujovića da se „pažljivo računa koliko će biti povećane plate i penzije“: „Da vidimo koliki je prostor za povećanje plata i penzija, da to ostane u gabaritima učešća u BDP-u kako je i planirano, i da se time praktično krene u novi porast koji će biti veći od startne pozicije u oktobru 2014. kada smo krenuli u reforme“. Možemo se sad zapitati da li je na isti način pažljivo izračunata i suma od pet i po miliona evra? Ali, od toga je zanimljivije sledeće pitanje: zašto se prvo nisu izračunala povećanja plata i penzija, pa se onda utvrdilo šta ostaje i to prebacilo preko granice? Vučić kaže da u budžetu ima milijardu evra viška, i u odnosu na to pet i po miliona evra zvuči zaista zanemarljivo. Ali, kako je odluka o pomoći „Srbima“ u susednoj državi već doneta, a da se raspodela budžeta u samoj Srbiji još uvek pažljivo izračunava?

Ne bavimo se ovde ni ekonomijom ni finansijama; ima za to pozvanijih i daleko stručnijih od mene. Zanima me politički diskurs koji se izgleda prihvata zdravo za gotovo, a koji, kako vidimo, implicitno opravdava podelu na građane prvog i drugog reda u Srbiji. Diskriminisani tu nisu samo građani Novog Pazara, Sjenice i Tutina, već i svi zaposleni, recimo, baš u školama i obdaništima. Dok Vučić kao predsednik republike s lakoćom odvaja novac za škole i obdaništa za „Srbe“ s druge strane Drine, Vujović pažljivo računa navodno povećanje (jednom nezakonito već umanjenih) plata zaposlenih u školama i obdaništima s ove strane Drine, iako su i ti zaposleni upravo oni građani, kao i žitelji Novog Pazara, Sjenice i Tutina, koji su ostvarili neplanirani višak u budžetu. A dok se to ne izračuna, penzionerima će, recimo, biti „isplaćena jednokratna pomoć do kraja godine“. „Pomoć“ dakle, baš kao što je i pet i po miliona evra „pomoć“ prekograničnim „Srbima“. I dok Vučić i ministri „pomažu“ na sve strane, građanima Srbije, kao i „Srbima“ u susednim državama ostaje da se pitaju: kako smo uopšte došli u situaciju da budemo uživaoci „pomoći“, te ko nas je i kako doveo dotle da nam je „pomoć“ potrebna?

Peščanik.net, 07.09.2017.

Marketing

 

  cinestarskola liderstvafotbhmbhmagazin