TL PreporuciBanner 670x90 Animated 15.02

Marina Cvetajeva: I zato, da bismo se međusobno razumjeli, trebamo koračati ili ležati jedno pored drugog

  • Objavljeno u kultura
Marina Cvetajeva: I zato, da bismo se međusobno razumjeli, trebamo koračati ili ležati jedno pored drugog

Marina Ivanovna Cvetajeva je rođena u Moskvi 26. septembra (8. oktobra) 1892. godine u čuvenoj aristokratskoj porodici. Otac Ivan Vladimirovič Cvetajev bio je ugledni profesor Moskovskog univerziteta, poznati klasični filolog i istoričar umetnosti, osnivač Muzeja lepih umetnosti, a majka Marija Mejn Cvetajeva pijanistkinja nemačko-poljskog porekla. Imala je dva polubrata iz očevog drugog braka sa Varvarom Dimitrijevnom. Jedina rođena sestra koju je imala zvala se Anastasija.

Svađe među decom iz prvog i drugog braka su bile česte, a ponekad i nasilne. Njen otac je bio čovek udaljen od porodice, udubljen u svoje studije, ceo život zaljubljen u prvu ženu. Majka Marija se 1902. godine godine zarazila tuberkulozom. Pošto se verovalo da promena klime može da izleči opaku bolest, porodica je dosta putovala po inostranstvu, sve do 1906. godine kada je majka umrla. Za vreme tih putovanja, Marina je uživala daleko od čvrstih ograničenja moskovskog buržujskog života, naučila je italijanski, francuski i nemački jezik. Cvetajeva je pohađala škole u Švajcarskoj, Nemačkoj i Sorbonu u Parizu, a stihove je počela da piše još u ranom detinjstvu.

Sve Marinine ljubavi
Provodeći vreme u mestu Plava visina, koje je bilo poznato kao utočište za književnike, pesnike i umetnike, Marina je upoznala svog budućeg supruga - carskog višeg oficira Sergeja Efrona. Ona je imala 19 a on 18 godina kada su se zaljubili, a odmah posle toga, 1912. godine, i venčali. Njihova ljubav je bila strasna i intenzivna, ali to Marinu Cvetajevu nije sprečilo da povremeno ulazi u afere sa drugim muškarcima. U jednom trenutku Cvetajeva je čak ušla u vezu sa pesnikinjom Sofijom Parnok, koja je bila sedam godina starija od nje. Ove dve žene su se strasno zaljubile, a njihova ljubav je uticala i na njihovo stvaralaštvo.
Cvetajeva i njen muž su imali dve ćerke - Arijadnu, rođenu 1912. i Irinu, rođenu 1917. godine. Posle kratkotrajnog zajedničkog života, 1914. godine Efron se dobrovoljno prijavio za front, a od 1917. godine je bio oficir, stacioniran u Moskvi.
Posle revolucije, 1917. godine, Efron se pridružio Beloj armiji, a Marina se vratila u Moskvu, nadajući se da će biti zajedno sa mužem. Ipak, bila je „zarobljena" u Moskvi pet godina, gde je zavladala strašna glad, a Cvetajeva se sa tim teško borila. Pošto nije imala bližu porodicu kojoj bi se mogla obratiti za pomoć, nije postojao način da izdržava svoje dve ćerke i sebe. Tri godine kasnije, 1920, mlađa ćerka Irina umire u dečjem prihvatilištu dok Marina leči stariju ćerku od malarije. Detetova smrt je u njoj izazvala veliku tugu i grižu savesti. U jednom od pisama napisala je: „Bog me je kaznio". Nema vesti od muža, živi veoma teško, takoreći gola i bosa. Tek 1921. dobija vest da joj je muž živ i tada mu piše - Moj Serjoženka, ako se od sreće ne umire, onda se u svakom slučaju okameni.

Život u izgnanstvu i bedi
U maju 1922. godine Cvetajeva je sa ćerkom Arijadnom napustila Sovjetski Savez i ponovo se srela sa Efronom u Berlinu. U avgustu iste godine porodica je otišla u Prag. Pošto nisu mogli da obezbede novac za smeštaj u gradu, Cvetajeva i ćerka su pronašle sobu u obližnjem selu, a Efron je ostao da živi u hostelu u Pragu pošto je tamo studirao politiku i sociologiju na Karlovom univerzitetu. Za to vreme Cvetajeva je imala strasnu aferu sa Konstantinom Rodzevičem, bivšim vojnim oficirom. Vest o ovoj aferi se brzo pročula po emigrantskim krugovima i stigla do Efrona. Efron je bio skrhan ovom vešću i upravo ih je ona odvela do sloma. Nedugo potom završila se i njena veza sa Rodzevičem. Ipak, veza sa njim i raskid poslužili su Cvetajevoj kao inspiracija za neka dela.
U isto vreme, započelo je Marinino dopisivanje sa Borisom Pasternakom i Rilkeom. Sa Pasternakom se nije upoznala skoro dvadeset godina, ali među njima je postojala iskra i održali su prijateljstvo sve do njenog povratka u Rusiju.
U leto 1924, Efron i Cvetajeva su se pomirili i napustili Prag, nastanivši se u Vsenori gde su začeli sina koga su nazvali Georgije, ali ga je Marina zvala Mur i volela ga je opsesivno. Godine 1925. odlaze u Pariz, gde su živeli narednih 14 godina u bedi.

Povratak u Staljinovu Rusiju
Cvetajeva i njen sin su se 1939. godine vratili u Staljinovu Rusiju. Njena sestra Asja je u toku njenog odsustva bila u logoru i, iako je preživela surove godine, nikada se nisu videle. Sovjetski pisci su odbijali da joj pomognu i posao je pronalazila prevodeći poeziju. Efron i Arijadna su bili uhapšeni zbog špijunaže. Ispostavilo se da je ćerkin verenik bio agent sa zadatkom da špijunira porodicu. Otišla je u 27. godini a vratila se u petoj deceniji. Nikada se nije više videla sa majkom. Inače, Efron je prethodno bio sumnjičen, ali ne i uhapšen za tvrdnju da je špijun. Ubijen je 1941. godine. Iste godine Cvetajeva i njen sin su evakuisani u Jelabugu. Sin u Moskvi upisuje književnost, potom odlazi u rat i gine 1944. godine.
Cvetajeva se obesila 31. avgusta 1941. godine. Iza nje je ostalo pismo upućeno sinu - Murliga! Oprosti mi, ali dalje bi bilo sve gore. Teško sam bolesna, to više nisam ja. Volim te bezumno. Shvati da više nisam mogla da živim. Prenesi tati i Ali, ako ih vidiš, da sam ih volela do poslednjeg časa i objasni im da nisam mogla dalje.

Tužan kraj umetnice
Kada je izvršila samoubistvo u zabačenom gradu, stotinama kilometara od Moskve, Cvetajeva je bila bez para, usamljena i gotovo zaboravljena. Jedna od velikih pesnikinja Srebrnog doba Rusije predugo je bila zapostavljana. Umrla je pre nego što je njeno delo priznato. U Rusiji su na nju nepoverljivo gledali kao na emigranta, a na Zapadu nije bila poznata. Veruje se da je Marina dugo razmišljala o smrti: „Godinu dana merkam smrt. Sve je nakazno i strašno. Progutati - gadost. Skočiti - užas. Iskonska odvratnost vode... Niko ne vidi, ne zna, da ja već godinu dana očima tražim kuku.” Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da sebi oduzme život, Cvetajeva je prešla granicu vešanjem o kuku na tremu kuće u kojoj je iznajmljivala sobu. Slučajni „akter" tragičnog samoubistva simbola tragedije ruske književnosti prošloga veka, prema priči Paustovskog, bio je Boris Pasternak, koji joj je pomagao oko pakovanja. Dok je konopcem vezivao jedan kofer, kroz šalu je prokomentarisao kako je uže toliko jako da „kad bi čovek hteo, mogao bi njime da se obesi". Kasnije, kad je saznao da se Cvetajeva obesila baš pomoću tog konopca, dugo sebi nije mogao da oprosti nepromišljenu šalu. Policija je preuzela telo, a na sahrani nije bilo nikog. Ne zna se čak ni gde je sahranjena.

Marketing

 

  cinestarskola liderstvafotbhmbhmagazin