TL PreporuciBanner 670x90 Animated 15.02

Šta moramo da znamo o žrtvama koje se vrate nasilnicima da im se na kraju ne bi vratile

Šta moramo da znamo o žrtvama koje se vrate nasilnicima da im se na kraju ne bi vratile

Svaki put kada žrtva ode od nasilnika ona je za toliko puta spremnija da od njega ode zauvek.


Nasilje nad ženama nas na neki od načina sve lično tiče, a u vezi njega mnoge stvari još uvek ne razumemo. Kao što ja nisam razumela, zašto je moja drugarica koja je pretrpela strašno partnersko nasilje, u nekom trenutku ipak rešila da se vrati nasilniku. Bila sam zatečena, u meni je bilo mnogo opečnih emocija i nisam znala kako da reagujem.

Kada sam krenula da istražujem zašto se žene koje su žrtve nasilja vraćaju svojim nasilnicima, u prvom talasu su me zapljusnuli novinski naslovi koji su nedvosmisleno slali poruku osude spram „žena povratnica“ zaboravljajući da su one i dalje žrtve.

Želeći da shvatim prirodu problema i naučim ono što nisam a što bi svaki obrazovni sistem morao da integriše u svoj plan i program, razgovarala sam sa aktivistkinjom Autonomnog ženskog centra Sanjom Pavlović.

Zbog čega se žene koje su žrtve nasilja, vraćaju nasilnicima čak iako su prethodno uz veliku muku uspele da se od njih u manjoj ili većoj meri odvoje? - glasilo je pitanje u koje sam pokušala da integrišem hiljadu i jednu nedoumicu koju sam imala u vezi te teme.

- Da bismo razumeli ovaj problem moramo se vratiti korak u nazad. Kada žena uopšte odluči da ostavi nasilnika? Ako govorimo o nasilju koje traje duže godina žene se na nekin način sa time sažive. Stvore vrstu mehanizama preživljavanja i nauče kako da se nose sa tim svakodnevno, tako da bude orjentisana što više ka zahtevima nasilnika, kako bi što manje nasilja preživljavala. I upravo se žene koje su trpele dugoročna nasilja te koje se nasilnicima najčešće vraćaju - objašanjva za VICE Sanja Pavlović razliku između žena čiji nasilni odnosi traju i onih odnosa koje su kratkoročne prirode.

Sanja zatim opisuje sam intenzitet događaja ali i ključne razloge koji čine taj prelomni trenutak u kome žrtva nasilja skuplja snagu i odlazi.

- Još je važno znati i da se žrtve najčešće odlučuju da ostave nasilnika u momentu kada zaista počnu da strahuju za sopstveni život. Kada shvati da se smrtne pretnje mogu ostvariti, ili u momentu kada su uključena deca. One tada odlučuju da neće dozvoliti da njihova deca trpe ono što su one trpele. Ključno je razumeti da nasilnik u tom momentu shvata da gubi kontrolu i moć nad njom i da je to trenutak najvećeg rizika da nasilja eskalira- Sanja mi dodatno objašnjava okolnosti.
Nakon toga govorimo o onome što se dešava kada uprkos riziku, uspevaju da se na neki način odvoje od nasilnika. Jer iako deluje da je spas nadomak ruke, upravo je to trenutak u kome se stvari dodatno komplikuju.

- E sad, kada se to desi, one najčešće nemaju mrežu podrške. Institucionalni odgovor je često neadekvatan. Žrtva preživljava sekundarnu traumatizaciju. Sve je okrenuto protiv nje. Čak i kada policija i sudstvo radi svoj posao, ona svaki put iznova mora da prolazi kroz to kao i da preživljava pitanja tipa: a što si dozvolila da se to desi, što nisi ranije otišla, a to su pitanja koja krivicu svaljuju na nju- govori Sanja o manama našeg institucionalnog sistema.

Međutim aspekt koji je meni bio najznačajniji je bio odgovor kruga primarne porodice i prijatelja, jer u njega, na neki način, spadamo svi mi.

- Čak i kada žrtva ima podršku dešava se da oni svi znaju najbolje za nju. Ne slušaju se njene potrebe. A da ne pričamo o situacijama kada nema podršku pa je ne primaju u kuću jer ako su mogle to isto da trpe generacije žene pre nje, i njena majka i njena baka, ko je sada ona da menja svet- Sanja me podseća na poznate scenarije.

Međutim, čak i da podrška koju žrtva dobije iz svoje okoline nije pružena na pogrešan način, a najčešće jeste jer joj svi govore šta treba da uradi, ne razumevajući stanje u kome se žrtva nalazi, moramo obratiti pažnju na njeno psihološko stanje.

- Nasilje koje god da je prirode, fizičko, seksualno, finansijsko uvek je praćeno psihološklim nasiljem. A to je ono koje urušava samopouzdanje. I koje toliko izmori i iscpri da te žene prosto izgube iz vida da postoje neki resursi, da postoje načini preko kojih može doći do izbavljenja. Ona tad misli da je sama kriva, da ne zaslužuje bolje i da nikada neće ni biti bolje. Potpuno se izgubi pitanje samovrednovanja. I zato kada konačno uspe da izađe iz svega toga, ali je i dalje mori krivica i manjak osećaja vrednosti, ako je nakon svega, dočeka i nerazumevanje okoline, vrlo je jasno zašto se nasilniku vraća- zaključuje Sanja.

U tom momentu, meni se javljaju reči i fraze koje sam u nekoliko navrata čula: „Obećao je da će se popraviti. Neće više biti tako. Ima on i dobre faze kada nam je baš lepo.“ Još uvek osećam da nisam dobila odgovor koji tražim. Iako razumem koliko je važno da imam u vidu sve što mi je Sanja rekla, ja još uvek ne razumem kako žrtva ponovo poveruje u sve te laži nakon što je prethodno preživela suštu suprotnost.

Sanja je odmah potvrdila da je baš to ono što ljudi najmanje shvataju a da u suštini postoji vrlo jasno objašnjenje.

- U krugu nasilja prva tačka je podizanje tenzije – iznošenje zahteva koje ona ne može da ispuni. Sledeća tačka je eskalacija nasilja, kada dolazi do brutalnijeg nasilja. Nakon toga, pogotovu ako nasilje nije trajalo dugo, one imaju jak impuls i najčešće odu. A onda kreće nasilje koje se ne prepoznaje kao takvo a jeste. Zove se faza medenog meseca. To je faza izvinjavanja, kupovanja poklona, preklinjanja za oproštaj, ubeđivanja da je ona njemu najvažnija na svetu- Sanja mi razlaže krug na jasne faze ilustrujući kako to izgleda.

Istog momenta su mi odzvonile reči prijatejice koja mi objašnjava kako se on „sada trudi“, i kako da je guranje kada je povredila koleno niz stepenice stvarno bilo slučajno, i kako će je voditi na letovanje. Medeni mesec zaista nije slučajno dobio to ime.

- Međutim, „ne nasedaju“ žene na medeni mesec, već na sopstvene emocije. Ovde se stvari komplikuju jer ulaze u sferu emotivnih odnosa. Niko ne želi da veruje da je osoba sa kojom je bila u emotivnom odnosu u stvari nasilnik. Niko ne želi da prihvati drugo lice osobe u koju smo se zaljubili. Ne želimo da verujemo da je ta idealizovana osoba u stvari „čudovište“- jasna je sagovornica.
Odgovor na moje početno pitanje postaje sve jasniji i sve mi više vazduha treba kako bih je što usredseđenije slušala.

- Kada mu se žena vrati, faza medenog meseca traje u zavisnosti od procene nasilnika. Kada on shvati da se ona njemu zaista vratila i da ponovo ima moć i kontrolu nad njom krug i sve faze nasilja se nastavljaju. Kada se krug obrne opet, faza izvinjavanja kreće iznova ali kraće traje. To tako ide sve dok ona ne postane višak, jer je nasilje postalo sastavni deo odnosa sa kojim se žrtva saživela - govori Sanja i podvlači da je jako teško kao nasilnika okarakterisati osobu sa kojom smo u emotivnom odnosu, kao što bismo je odmah tako nazvali u slučaju da je stranac.

I sad dolazi onaj deo koji je mene najviše zanimao. Kako osoba u neposrednoj blizini da se postavi i šta može uradi dok gleda kako se žena, na žalost, usled nedovoljno podrške okoline, ponovo vraća u začarani krug?

- Koliko god puta da se žena vrati nasilniku, neophodno je da joj mi iznova i iznova pružamo podršku. Pogotovu što će mreža podrške sa svakim povratkom biti sve manja i manja. Ljudi iz okruženja doživeće to kao svoj lični poraz. Zašto si mu se vratila kada sam ti ponudila svoju pomoć dok se sve ne završi - govori Sanja i pogađa pravo u centar.

Licemerno bi bilo sa moje strane da kažem da nisam to pomislila i u tom trenutku osećam veliki stid.

- Ono što moramo da znamo je da to pogrešno razmišljanje. Svaki put kada žrtva ode od nasilnika ona je za toliko puta spremnija da od njega ode zauvek. Ali moramo imati u vidu da se žene u proseku od 7 do 11 puta vraćaju nasilniku pre nego što zaista odu. Zato je neophodno da svi zajedno, na pravi način podržimo svaku od tih namera. Namere da ostave nasilnika su iskrene, ali i to je proces i ona kroz njega mora da prođe - rekla je Sanja u svom zaključku.

Istrajavanje u namerama postala je fraza koja je zamenila sva moja pitanja. Istrajati u nameri da se od nasilnika ode ali i istrajati u podršci žrtvama koliko god ih u mnogim stvarima ne razumemo. Istrajavati u pokušajima da se informišemo pa i da shvatimo. Istrajavati u podršci i kada nam se čini da ona ne treba da izgleda tako. Ne dozvoliti da nam to bude izgovor da dignemo ruke, jer neko će u svojim nasilničkim namerama istrajavati onda kada mi ne istrajemo u nameri da ih u tome sprečimo.

Ovaj tekst je nastao je uz podršku Autonomnog ženskog centra i AVON Srbija.

VICE.RS

senoworks