TL PreporuciBanner 670x90 Animated 15.02

Rivalstvo braće nacista koje je stvorilo industriju sportske opreme

Rivalstvo braće nacista koje je stvorilo industriju sportske opreme

Braća Dasler, osnivači kompanija Adidas i Puma, podelili su svoju porodicu i rodni grad, izmenivši sport zauvek.

IZVOR: VICE.RS

Taksista je morao da proveri da li me je dobro čuo. "Adidas?“ Kao da je hteo da pita jesi li siguran? Implicitna alternativa bila bi Puma, druga od dve međunarodne kompanije za proizvodnju sportske opreme locirana u Hercogenorahu, bavarskom selu od 24,000 stanovnika.

Herco, kako žitelji zovu ovo mesto, legendarna je lokacija u svetu sporta. Braća Dasler, Adi i Rudolf, su ovde početkom dvadesetih godina prošlog veka počela da prave i prodaju obuću, da bi zatim pokvarili odnose, podelili kompaniju, i preselili se na različite strane reke koja teče kroz gradić. Još od tada, dve grane familije Dasler su nemačka verzija Martina i Stidljivka, s tim što se njihov sukob odvija na Olimpijadi, na košarkaškim i fudbalskim terenima, kao i na kaldrmi njihovog rodnog sela.

Kažu da su na vrhuncu rivaliteta Puma i Adidas bili nalik na zaraćene bande. Ko je radio za ove, nije smeo da pređe reku kod onih. Svaka je strana imala svoje pekare, svoje barove, svoja sportska društva. Delije protiv Grobara, samo u lederhoznama.

Pre rivaliteta, postojalo je partnerstvo i to isprva sasvim skladno. U smiraj prvog svetskog rata, kada su poraženoj Nemačkoj bile nametnute teške ekonomske sankcije, zemlja se našla u dubokoj depresiji a nezaposlenost i inflacija su divljali. Kao povratnici iz rata, braća Dasler zatekli su majčinu perionicu zatvorenu. Upravo u toj praznoj prostoriji, Adi Dasler počeo je da pravi cipele.

Vremena su bila teška, Adi je koristio koje god materijale je imao pri ruci, ali ljudi su obuću morali da kupuju. Tri godine kasnije, firma se razvila toliko da je u posao uveo svog brata Rudolfa. Kompaniju su zali Gebruder Dassler – braća Dasler.

Adi je kao zanatlija u početku pravio sve moguće vrste obuće, ali ključni korak napred bio je njegov dizajn prve kopačke za trkače. Ličila je malo na baletsku cipelu iz čijeg su đona virili klinovi, ali bile su inovativne – sportisti su bolje "hvatali" podlogu nego ranije. Ubrzo su braća snabdevala atletsku selekciju Nemačke. Tridesetih godina počeli su da posluju i u inostranstvu. Na olimpijskim igrama u Berlinu 1936, američki atletičar Džesi Ovens nosio je na nogama klinasti Dasler model obuće dok ga je iz lože gledao Adolf Hitler.

Nijedan od braće nije bio istaknuti nacista, ali bili su članovi partije kao i mnogi Nemci tog vremena. Hitler je isticao vrednosti fiskulture i sporta, što je njihovoj kompaniji u ogromnoj meri pomoglo. Ali iako je posao za Daslere išao dobro, situacija na domaćem terenu baš i nije.

Oba brata živela su sa suprugama pod istim krovom, što nikad nije dobra ideja.

"Sa bratom sam imao idealan odnos od 1924. do 1933,“ pisao je Rudolf Dasler pod stare dane, kako navodi Barbara Smit u Sneaker Wars: The Enemy Brothers Who Founded Adidas and Puma and the Family Feud That Forever Changed the Business of Sports. "A onda je njegova mlada žena pokušala da nam se umeša u posao, iako sa samo 16 godina nije znala šta radi. To je bio početak rata.“

Rat o kom Rudolf Dasler priča nije bio Drugi svetski, iako će i tak imati uticaj. Tenzije su kod kuće rasle a njega su pozvali na front dok je Adi ostao da vodi fabriku. Rudolf je bio sve više uveren da brat namerava da ga izbaci iz posla dok služi vojsku, pa je više puta bežao sa fronta u pokušaju da se vrati do fabrike.

Posle rata, dok su Amerikanci sprovodili "denacifikaciju“, paranoja je rasla na obe strane porodice. Braća i njihove supruge pokušavali su morbidno da smeste jedni drugima pred okupatorima, pa je Rudolf neko vreme proveo u zatvoru. Ipak, Amerikanci su na kraju odlučili da su oba Daslera sitne ribe pa nisu više gonili ni jednog ni drugog.

Kompanija Gebruder Dassler podeljena je 1948. godine, u startu prilično prirodnim putem. Adi je zadržao proizvodni pogon i kasnije osnovao firmu Adidas. Rudolf je zadržao poslovni deo stvari sa druge strane reke i pokrenuo firmu pod nazivom Ruda, kasnije joj promenivši ime u elegantnije Puma. Zaposleni su morali da izaberu strane. Majka se opredelila za Rudolfa.

"Naravno, svi radnici su živeli na odgovarajućoj stani reke i samo tamo kupovali“, objašnjava Dr Manfrid Velker, istoričar i rođak porodice Dasler (baba mu je bila sestra Rudolfu i Adiju) dok stojimo u gradskom muzeju, pred izloženim suvenirima koji su Pumini radnici sakupili tokom decenija: autići, upaljači, slika Pelea u Puma Kings kopačkama.

"Rat nije bio stvarno krvav", dodaje Velker. Braća su se prosto držala po strani. Godinama nisu govorili; neki kažu a je to potrajalo do kaja života, ali Smit tvrdi da su se pod stare dane nekoliko puta sreli - na aerodromu u Frankfurtu, u hotelu u obližnjem Nirnbergu. Teško je reći da li su se pomirili. Kada se Rudolf našao na samrtnoj postelji 1974, pozvali su brata da ga poslednji put vidi. Adi je odbio.

Kad se danas prođe kroz grad, kao što sam ja prošao jednog hladnog februarskog jutra, ne osećaju se tragovi nekadašnje segregacije. Ne bi se čak ni reklo da je ovaj gradić imao ikake vz sa sportom, da nije bronzane statue na trgu: dva dečaka prave istu cipelu uz pomoć starijeg čoveka.

Velker kaže da se grad promenio od kako su obe grane porodice prodale svoje kompanije 1989. Adidas i Puma danas su globalni brendovi, pa je proizvodnja izmeštena. "Ako pogledaš kola na parkingu firme, videćeš francuske registarske tablice, holandske... Zaposleni više ovde ne žive.“ Većina ih danas živi u Nirnbergu.

U taksiju potvrđujem da sam rekao Adidas, ne Puma. Taksista me vozi par milja van Hercogenoraha, do naselja koje Adidas zove "Svet sporta“. Usput prolazimo globalno sedište Pume.

Ove dve kompanije nekad je delila reka, a predstavljale su ih dve grupe rivala čiji je sukob podelio jedan mali grad. Danas, vlasnici globalnih brendova nemaju vremena za takve stvari. Zanima ih samo zarada, pa im tako ni sedište firme nije više locirano u samom gradu; pre par decenija, izmestili su ih na jeftiniji poslovni prostor na periferiji. Velker je bio u pravu, registracije parkiranih automobila potiču iz svih delova Evropske unije.

Marketing

41101911 307928816676906 714798681085181952 n