TL PreporuciBanner 670x90 Animated 15.02

Tamna strana NBA - priča o posrnulim asovima košarke

Tamna strana NBA - priča o posrnulim asovima košarke

Kada košarkaši počnu previše da se druže sa alkoholom i narkoticima, stvari često krenu u pogrešnom smeru.

MILOŠ JOVANOVIĆ

VICE.RS

Pre neki dan, penzionisani NBA košarkaš Lamar Odom ponovo je stigao u žižu svetskih medija. Na internetu je osvanuo snimak u kojem nekadašnji dvostruki NBA šampion i američki reprezentativac pada u nesvest nakon celovečernjeg alkoholisanja, i manje-više svi su ostali šokirani ovim vestima. Podsetimo, Odom je pre dve godine zamalo preminuo nakon preterane upotrebe narkotika, kada je overdoza izazvala moždani udar. Uspeo je da se kompletno oporavi, zarekao se da više neće koristiti ono što inače ne bi trebalo, ali eto, desilo se to što se desilo.

Odom, kome je otac bio heroinski zavisnik, je već u svojoj drugoj NBA sezoni "ležao" dva puta zbog marihuane, ali je s godinama uspeo da opere svoju reputaciju "stonera" i profiliše se kao zahvalan timski igrač kojeg su mnogi veličali kao nekoga ko je uvek podizao atmosferu u grupi i činio ljude oko sebe boljima.

Stari problemi su ipak u nekom trenutku ponovo promolili glavu. Odom je pre četiri godine uhvaćen u pijanoj vožnji, počele su da kruže glasine da mu je brak sa Kloi Kardašijan u krizi, a onda se i pročulo da se ponovo bavi narkoticima. Ubrzo je i, posle kraće avanture u Baskoniji, završio profesionalnu karijeru, i onda su stvari i zvanično krenule po zlu.

Lamar Odom daleko da je prvi košarkaš ili profesionalni sportista u Americi kojeg je najednom stečeni višak kapitala odveo pogrešnom životnom stazom. Opšte je poznato da se mnogi bivši sportisti nedugo po kraju karijere nađu u raznorodnim životnim problemima. Tako je recimo Entoan Voker, nekadašnji Ol-Star igrač, uspeo da spiska 108 miliona dolara koje je ugovorno zaradio u karijeri. Skoti Pipen je bio na ivici bankrota, Alen Ajverson se i danas nekako snalazi, lista je prilično dugačka i ne moramo sada nabrajati baš sve.

Ipak, ekonomske i finansijske nedaće su jedno, a zavisnost od droge ili alkohola nešto sasvim drugo. I tu postoji dosta tužnih priča o talentovanim sportistima koji nisu uspeli da realizuju svoj puni potencijal zbog odavanja porocima. Uzmimo, recimo, Erla "Jarca" Manigolta, po mnogima najvećeg uličnog basketaša svih vremena, koji se nikad nije probio do profesionalac između ostalog i zbog problema sa travom i kasnije heroinom. Čuvena je i tragična priča o Lenu Bajasu, supertalentovanom niskom krilu univerziteta Merilend, koji je svoj visok plasman na draftu i "masan" ugovor proslavio sa prijateljima uz obilnu dozu kokaina – "žurka" se završila Lenovim kolapsom, komom i na kraju smrću. Sve to pre nego što je uopšte i odigrao minut u NBA.

Pred vama je kratka lista nekadašnjih NBA košarkaša koji su na kratko dotakli zvezde, a onda pali sa istih. Lamar Odom je, za razliku od njih, barem imao snage da izgura celu karijeru, osvoji dva šampionska prstena. Ovi momci nisu imali tu sreću – neki su se izvukli, neki ne, a neke je zavisnost odvela u grob.

MAJKL REJ RIČARDSON
Ovaj Teksašanin iz Luboka, rodnog mesta Badija Holija, imao je sve predispozicije da postane velika NBA zvezda. Kada je nakon uspešne karijere na Montana koledžu izabran kao 4. pik na draftu iz 1978. (šesti pik je bio izvesni Lari Bird), njegov novi tim, Njujork Niksi, nazvali su ga „novim Voltom Frejzirom". U četiri godine u Njujorku Ričardson je beležio solidne brojke – 12.6 poena proseka, 6.8 asistencija i 2.8 ukradenih lopti.

Ipak, Niksi su ga se odrekli 1982., kada je trejdovan u Golden Stejt, a u Oklendu se zadržao jedva šest meseci – poslat je nazad na istočnu obalu, u Nju Džerzi, sredinom sezone. Ubrzo se saznalo i zašto – popularni „Šugar" je počeo da šmrče belo, i to ne baš na rekreativnoj bazi.

Tokom svoje prve polusezone u Netsima, Ričardson je čak tri puta išao na rehabilitaciju u tri različite klinke za odvikavanje. Činilo se da je svoje probleme ostavio za sobom kada su ga Netsi nagradili novim ugovorom, a ovaj se zahvalio Ol-Star partijama, neočekivano prevodeći svoje saigrače do velike pobede u prvoj rundi plej-ofa nad aktuelnim prvakom Filadelfijom.

Međutim, kada ste NBA igrač i imate para za trošiti, razni poroci nikada nisu predaleko. Tokom timske proslave božića na zimu 1985., Ričardson se vratio starim navikama koje su ga na kraju i koštale angažmana u NBA. Nakon dve godine muvanja po nižerazrednim američkim ligama otišao je u Evropu i tamo igrao sve do svoje četrdeset i pete godine – navijači su ga obožavali gde god bi se zadesio.

Igrački put ga je vodio i do Splita, gde je u prvoj sezoni nezavisne hrvatske lige nosio dres aktuelnog evropskog šampiona Slobodne Dalmacije (ex-Jugoplastike/POP 84), a srpski navijači pamte ga iz dvomeča Zvezda – Šole u polufinalu kupa Koraća 1998. – u revanš utakmici odigranoj u Francuskoj, tada četrdesettrogodišnji „Šugar" ubacio je Zvezdi 20 poena.

Iako je Ričardsonu zabrana igranja u NBA skinuta 1988., on se nikada nije vratio, smatrajući da Amerikom vladaju dupli standardi i ukazujući na činjenicu da jedan Kris Malin, koji je belac, nikada nije suspendovan iako je u više navrata imao ozbiljne probleme sa alkoholom. Danas se bavi trenerskim poslom, i njegovo ime nažalost postalo je u američkoj košarci gotovo sinonim za nekoga ko je perspektivnu karijeru poslao niz slivnik zarad opijata.

BILI REJ BEJTS
Ako se Majkl Rej na kraju izvukao iz problema sa porocima, Bili Rej nije. Njegova košarkaška priča prilično je fascinantna – odrastao je u siromašnoj porodici u državi Misisipi, sa još osmoro braće i sestara. Otac im je rano umro, a majka je radila od jutra do sutra. Nekako je stigao do koledža i do NBA drafta, ali je pravu šansu dočekao tek kao dvadesetčetvorogodišnjak kada ga je Portland potpisao na desetodnevni ugovor.

Bejts, inače visok 193cm, nije bio neki šuter, niti mu je tehnika bila jača strana, ali je zato imao odraz kome bi Havijer Sotomajor stigao da pozavidi. Njegov eksplozivni stil igre brzo je šarmirao navijače u Oregonu - San Dijego Klipersima je ubacio 40 poena u 32 minuta. Briljirao je i u doigravanju, i njegovih 28.3 poena proseka u plej-ofu 1981. su i danas važeći rekord Trejl Blejzersa.

Bajka je, nažalost, kratko trajala. Saigrači su ubrzo osetili svakodnevni miris alkohola u svlačionici, i nije im dugo trebalo da otkriju ko od njih preteruje sa izlascima. Bili Rej je ubrzo ostao bez NBA angažmana, pa se tako obreo na Filipinima, gde je zaigrao za ekipu Krispa Redmanajzersa.

Na dalekom istoku Azije, Bejts je doživeo zvezdane trenutke. U četiri godine igranja profesionalne košarke imao je prosek od neverovatnih 46.2 poena – 1987., imao je prosek od čak 54.9 poena po meču! Navijači su ga zvali „crnim Supermenom", a jednako je legendarna bila i njegova ljubav prema noćnom životu, alkoholu i ženama. Za razliku od NBA, na Filipinima se takav stil života tolerisao, barem dok god košarka nije patila. Kada je počeo sa lošim partijama 1988., brzo su ga se rešili, i tada su počeli pravi problemi.

Deset godina nakon odlaska iz Filipina, Bejts je uhvaćen u pljački bezinske stanice u Nju Džerziju – navodno su ga neki klinci motivisali da to uradi kako bi svi nabavili nešto para da kupe kokain. Dobio je deset godina zatvora, pušten je nakon pet, a onda je nakon pozitivnog testa vraćen nazad. Danas sklapa kraj sa krajem radeći razne sitne poslove, tvrdi da je „čist" i nada se da će njegova životna priča nekoga inspirisati da napravi film o njemu. Kada ga je novinar američkog časopisa „Sports Ilustrejted" posetio tokom 2016., Bejts, danas šezdesetjednogodišnjak, je tvrdio da i dalje može da zakuca.

MARVIN BARNS
Kada vam još u srednjoj školi nadenu ime "Bad News Barnes", kristalno je jasno na šta je karijera ovog igrača mogla da liči. Barns je bio neverovatan talenat - krilni centar sa fantastičnim atletskim sposobnostima, ali...ali, opet to ali.

Kao srednjoškolac, zajedno sa članovima lokalne bande zaustavio je i opljačkao autobus. Na koledžu, pretukao je saigrača pajserom. Izabran je kao drugi pik na NBA draftu 1974., ali je rešio da se prvo oproba u ABA, gde je bio ruki godine i dvostruki ol-star. Posle dve godine prešao je u NBA, i to u Detroit, i momentalno fasovao zatvorsku kaznu zbog pokušaja da prošvercuje pištolj kroz avionski prtljag.

U nekom trenutku šefovima NBA je dojadilo da se bakću Barnsom, koji je početkom osamdesetih stigao i da zabrazdi u kokainske krize, pa mu je posle par godina menjanja klubova onemogućeno dalje pravo na rad u najkvalitetnijoj ligi sveta. Barns je pao na niske grane, živeo u San Dijegu kao beskućnik, ali se na kraju izvukao i do kraja svog života radio kao savetnik u omladinskom centru u rodnoj državi Roud Ajlend.

Barnsova priča tako na kraju ima koliko-toliko srećan kraj (poživeo je šezdeset i kusur godina), mada opet ostaje veliko pitanje kakva bi mu karijera bila da se držao zdravog života i ponašao makar malo sportski. Ljudi koji su ga gledali tvrde da je mogao i do kuće slavnih.

Ostaje zapisana anegdota kada je pitao jednog novinara da li je istina da kokain uništava moždane ćelije - kada je novinar odgovorio pozitivno, Marvin je uzdahnuo i rekao "sunce ti jebem, koji sam ja genije bio nekad."

RIČARD DUMAS
Baš kao i Bili Rej Bejts, i Dumas je do NBA lige došao na „mala vrata". Finiks Sansi su ga birali kao pika druge runde 1991, ali je do svog debija morao da sačeka godinu dana jer je bukvalno momentalno pao na testu za narkotike. Kada se vratio, bio je jedan od ključnih igrača sa klupe u pohodu Sansa na NBA finale – odmah zatim počeli su novi problemi, i 1996., nakon par boravaka po klinikama za odvikavanje, je i definitivno napustio NBA.

Dumas je do 2003. igrao po Evropi i nižim američkim rangovima, ali su ga problemi pratili gde god bi krenuo. Sezonu 1999-2000 proveo je igrajući košarku za Široki Brijeg – neki tadašnji igrači Širokog su mi pričali da bi cela trening sala vonjala po alkoholnim isparenjima svakog dana, i da bi pred utakmice pio velike količine viskija kako bi se „ispravio".

Ni on, kao ni Bejts, se nije najbolje snašao u životu van košarke. Pre tri godine je uhvaćen u krađi, i trenutno izdržava uslovnu kaznu. Njegov otac, Rič Dumas, takođe je bio profesionalni košarkaš, i igrao je za Hjuston Maverikse u nekadašnjoj ABA ligi. I Rič je, kao i njegov sin, ostao više zapamćen po problemima sa alkoholom – preminuo je kao beskućnik taman kada je njegov sin počinjao svoju kratkotrajnu NBA karijeru.

ROJ TARPLI
Najtužnija priča je definitivno ona o Roju Tarpliju, izuzetnom centru koji je igrao za Dalas Maverikse i kasnije grčki Olimpijakos. Tarpli je bio veoma talentovan igrač, i brzo se istakao među ostalim NCAA „peticama" igrajući za univerzitet u Mičigenu. Izabran je sa sedmog mesta na draftu 1986., a njegova prava prisvojili su Dalas Maveriksi.

Mladi Roj se odmah nametnuo. Biran je prvo u ruki petorku godine, a naredne sezone bio je i zvanično najbolji šesti igrač lige. Njegovi „Mavsi" igrali su odlično – predvođeni igračima kakvi su bili Derek Harper, Rolando Blekmen, Sem Perkins i drugi, momci iz Dalasa bili su redovan učesnik plej-ofa i često kvalitetan rival neprikosnovenim Lejkersima na zapadu.

Tarpliju je kontrola nad životom počela da izmiče krajem 1989., kada je prvi put uhapšen zbog vožnje u pijanom stanju. Usledila je i drugo hapšenje zbog istih razloga, a onda i treći što mu je garantovalo isključenjem iz NBA. Nakon dve godine vucaranja po CBA i sličnim takmičenjima, otišao je u Grčku i zaigrao prvo za Aris, a zatim za Olimpijakos. Upravo će u pirejskom klubu Tarpli ostaviti možda i najveći igrački pečat – Žarko Paspalj i on činili su apsolutno nezaustavljiv tandem za grčke „crveno-bele", a samo ih je Željko Obradović sa njegovim Huventudom zaustavio na putu do evropske krune.

Tarpli se na kratko tada vratio u NBA, naravno opet „pao" na prvom sledećem testu, i onda proveo ostatak karijere životareći od košarke po svetu. Pre desetak godina je tužio NBA ligu i svoj bivši klub iz Dalasa, tvrdeći da je zabrana igranja koju mu je izrečena kršenje zakonskog akta o diskriminaciji nad osobama sa invaliditetom. Njegov advokatski tim je naime tvrdio da je Tarplijeva zavisnost o alkoholu i drogi zapravo bolest i samim time i hendikep. Presuda nije izrečena, ali su stranke uspele da se vansudski nagode.

Roj je preminuo 9. januara 2015. Izdala ga je jetra, koja nije izdržala godine maltretiranja. U čitulji koju je objavio Star Telegram, vodeći dnevni list zapadnog Teksasa, njegov bivši saigrač Derek Harper kratko je prokomentarisao da je Tarpli bio na dobrome putu da postane jedan od najvećih centara u istoriji lige. Imao je idealne fizičke predispozicije i znao je košarku. Ali sudbina je htela da stvari ipak ispadnu drugačije.

Marketing

 

  cinestarskola liderstvafotbhmbhmagazin