TL PreporuciBanner 670x90 Animated 15.02

U budućnosti, trudnoća će se možda odvijati van tela

U budućnosti, trudnoća će se možda odvijati van tela

Ektogeneza – trudnoća u veštačkoj materici – zvuči kao nešto iz naučne fantastike, ali mogla bi da postane stvarnost, ako ste dovoljno bogati.

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Stavite sebe u kožu Kajli Džener na dva minuta. I, pre nego što počnete da brojite koliko para zarađujete na Instagramu, razmislite o ovome: da možete da imate bebu, ili više beba, a vaše bogatstvo bi moglo da eleminiše sve rizike koje trudnoća donosi, po vaše zdravlje, telo i karijeru, bez ikakve opasnosti po vaše dete, da li biste to učinili?

Pod pretpostavkom da je odgovor da, da li bi vaša reakcija bila ista, ako to znači da će beba rasti u veštačkoj materici?

Ektogeneza, proces razvoja fetusa izvan materice, zvuči kao nešto iz naučne fantastike. Ali u nekom trenutku ova tehnologija će preći granicu Matriksa i postati medicinska realnost. Prošle godine, istraživači Dečje bolnice u Filadelfiji su održavali fetuse jaganjaca živim četiri nedelje, u bio-vrećama ispunjenim tečnošću, a 2016. godine naučnici Univerziteta u Kembridžu su 13 dana održavali embrion u petri posudi (jedan dan kraće od zakonskog roka).

Vremenom bi ove dve tehnologije mogle da napreduju do tačke kada će se sresti na sredini, kaže Skot Gelfand, profesor filozofije i direktor Centra za etiku državnog Univerziteta Oklahome. To znači da bi beba od oplodnje do rođenja mogla da se razvija van tela. „Na kraju bismo mogli da dobijemo tehnologiju tako što ćemo na neki način naleteti na nju“, kaže mi Gelfand. „Mogli bismo da se nađemo u situaciji u kojoj će se te dve tehnologije zapravo sresti“.

Karlo Buleti, vanredni profesor odeljenja za akušerstvo, ginekologiju i reprodukciju Univerziteta Jejl, veruje da bi u roku od deset godina bilo moguće razviti u potpunosti funkcionalnu veštačku matericu, uz odgovarajuće investicije. Buleti, stručnjak za plodnost, kaže mi da bi predloženi sistem bio „stakleni inkubator sa zaštitom od UV zraka“, ispunjen želatinastom, proteinskom supstancom. Fetus bi bio održavan zalihama materinske krvi, koja će kiseonik primati iz veštačkih pluća, i čiju će cirkulaciju pokretati veštačko srce, a koja će biti filtrirana u veštačkim bubrezima. Mašina bi prvo morala da prođe testiranje na životinjama sa fetusima slične veličine kao kod ljudi, dodaje on.

Buletijeva vizija sveta u kome će ektogeneza biti opšte proširena je onaj u kome će muškim istopolnim parovima biti lakše da imaju decu sa kojom će biti u biološkoj vezi, u kome će žene sa abnormalnim matericama ili bez njih da imaju svoju decu, i gde je rodna ravnopravnost unapređena „novom ravnotežom roditeljstva gde muškarci i žene više neće imati primarne i sekundarne uloge“, kaže on.

Međutim, kao i sva nova tehnolgija, ektogeneza će najverovatnije započeti kao skupoceni luksuz. A kada skoro 1 od 11 ljudi nema nikakvu zdravstvenu zaštitu, deluje verovatno da će – barem isprva – samo bogati parovi moći sebi da priušte vantelesnu trudnoću.

Hoće li veštačka materica biti kao mehanička verzija surogat-majčinstva? I da li će trudnoća postati obeležje klasnog statusa, na isti način kao što je to i potražnja socijalne pomoći, ili život u socijalnim stanovima?

„Postoji rizik da će ektogeneza biti dostupna samo imućnima, osim ako se sistem javnog pristupa ne ustanovi na samom početku“, kaže Ivi Kendal, bioetičarka i predavačica humanističkih nauka na Univerzitetu Dikin u Australiji, i autorka dela Jednake prilike i slučaj državno sponzorisane ektogeneze. „Većina drugih dostupnih reproduktivnih biotehnologija kao što je vantelesna oplodnja, isprva su bile dostupne samo bogatim klijentima, ali kako je tehnologija napredovala, postala je dostupnija i mnogim drugim građanima“:

Mada, Gelfand se plaši da bi samo postojanje ektogeneze, a onda i njena veća dostupnost, mogli sa sobom da nose sopstvene opasnosti. Njegov postulat je da bi tehnologija veštačke materice vremenom mogla da bude efikasnija po pitanju troškova, i da bi nam takođe ukinula troškove kao što su troškovi boravka u bolnici usled komplikacija u trudnoći, lečenja alkoholnog sindroma fetusa, ili ogromni troškovi prevremenog porođaja. Iako ističe da je sve ovo hipotetički, nadalje se pita da li će nadležni koji pružaju zdravstveno osiguranje proglasiti trudnoću za nešto što je skupo i nije neophodno, i u potpunosti prestati da pokrivaju njene troškove.

„U trenutnoj političkoj kulturi u Sjedinjenim državama, teško mi je da poverujem da će biti zakonskih rešenja na nacionalnom nivou koja će zabraniti osiguravajućim zavodima da ubeđuju ljude da pribegnu ektogenezi – naravno, pod pretpostavkom da je bezbedna i efikasna“, objašnjava on. „Razmislite o tome, ako postoji genetički lek koji košta manje nego komercijalni, osiguravajuća kompanija neće pokriti troškove komercijalnog“.

Naravno, uklanjanje zdravstvenih komplikacija koje sa sobom donosi trudnoća bi smo po sebi moglo da bude poželjan ishod. Kendal ističe da „žene možda više neće morati da uzimaju bolovanje zbog bolesti vezanih za trudnoću i porođaj“, što bi moglo da dovede do toga da budu u boljoj finansijskoj situaciji. Onda dodaje, „Ovo ima znatne implikacije za napredak u karijeri, zato što žene često previđaju kada je u pitanju unapređenje na poslu, jednostavno zbog toga što nisu prisutne kada se o tome raspravlja“.

Ali odnos osiguravajućih kompanija prema onima koji žele da imaju decu naravno nije jedino što brine Gelfanda, kada je u pitanju pojava ektogeneze u trenutnoj političkoj klimi. Bioetičari često ističu da je pravo na abortus, koje je proisteklo iz sudskog procesa Ro protiv Vejda, posledica prava majke na privatnost, a ne njenog prava da ukloni fetus. Ro i presude koje su usledile navode da države ne mogu da ograniče pravo na abortus pre mogućnosti življenja fetusa. Ali ako fetus može da opstane van majčine materice, u bilo kom trenutku razvoja, šta onda biva sa pravom žene da prekine trudnoću?

Gelfand upozorava da bi zakonodavci lako mogli da odluće da „žene koje žele abortus mogu da prekinu svoju trudnoću, ali da moraju da stave svoj fetus u veštačku matericu“. U ovom slučaju, izbor da prekinu trudnoću zato što rađanje deteta za njih nije opcija (iz finansijskih ili drugih razloga), biće još teže napraviti. U ovom slučaju anti-socijalni zakonodavci bi mogli da pokušaju da iskoriste materice kao sredstvo da ubede ženu da bude roditelj tom detetu, kada se rodi.

„Ako danas želiš da abortiraš, u određenim državama sada traže da uradiš ultrazvuk i teraju te da pogledaš fetus“, dodaje Gelfand. „Može da se zamisli kako bi u Sjedinjenim Državama žena možda morala da dolazi svakog meseca i gleda kako se dete razvija u veštačkoj materici, sa idejom da će navesti pacijentkinju da razvije osećanja koja ne želi da razvije, i da će onda zadržati dete“.

Frančeska Minerva, postdoktorantkinja na katedri filozofije i moralnih nauka Univerziteta Gent, veruje da, iako bi veštačku matericu trebalo „pažljivo regulisati“, njeni rizici ne premašuju potencijal da donese radost onima koji ne mogu da dobiju decu prirodnim putem.

„Bilo bi pogreno sprečiti razvoj tehnologije koja ima veliki potencijal da omogući ljudima da imaju decu, da imaju porodice i srećne živote, zato što se plašimo da će u nekim državama, u nekim slučajevima, biti korišćena na pogrešan način“, kaže mi ona. To je istorijat svakog napretka. Kod svake tehnologije, uvek postoji taj rizik.

Kendal navodi da bi ektogeneza mogla da iskoreni ponekad izrabljivačku praksu surogat majčinstva, gde „neravnoteža moći“ može da dovede do toga da imućni roditelji iskorišćavaju siromašniju majku koja je preuzela tu ulogu. „Jedna od potencijalnih prednosti ektogeneze je to što bi dogovor oko trudnoće prešao na mašinu, a ne na osobu“, objašnjava Kendal. „Kako nije moguće izrabljivati ili dehumanizovati mašinu, to bi mogao da postane omiljeniji vid komercijalnog surogat-majčinstva“.

Da bismo se postarali za to da veštačka materica ne umanji reproduktivnu autonomiju žene, i da poveća, a ne umanji broj opcija za njih, Gelfand kaže da moramo da imamo etičku diskusiju o njoj, pre nego što se pojavi.

„Nalazimo se u jedinstvenoj poziciji, gde vidimo ovu tehnologiju na obzorju, a ipak možemo da razgovaramo o njoj i možda je više razumemo“, kaže on. „Ima stvari o kojima mi, kao društvo, po mom mišljenju, moramo da razmislimo i razgovaramo o njima, pre nego što se jednog jutra probudimo i u novinama pročitamo, ’Naučnik je porodio bebu iz veštačke materice’, a da se onda zapitamo, ’O, i šta sada’?“.

IZVOR: VICE.RS

Marketing

 

  cinestarskola liderstvafotbhmbhmagazin